Vladan Jeremić

Blok 45

1. Uvod - PRVA TAČKA STAJANJA NA ULAZU U BLOK 45

1. 1. Teškoća uspostavljanja turističkog pogleda u Novom Beogradu i mogućnost konstruisanja alternativnog pogleda.

Voditi nekoga kroz prostor Novog Beograda je po svemu sudeći komplikovanije nego ga voditi kroz delove grada koji imaju dugačku istoriju. Ako se govori o klasičnim turističkim atrakcijama jednog grada, obično su objekti posmatranja arhitektonski bitne i istorijski važne građevine. Turistički pogled se konstruiše prema trgovima, spomenicima istorije ili starim zgradama koje imaju značajno istorijsko ili zanimljivo socijalno okruženje. Stoga je raditi u Novom Beogradu u ovom smislu problematično jer ne možemo naći na neku istorijski markantnu odrednicu koja bi definisala našu klasičnu turističku sliku.

Naš predlog je da se u našim turama koje bi se održale u Novom Beogradu ne vezujemo za klasične turističke objekte nego da pokušamo da pronađemo i mapiramo prostore koji otkrivaju socijalnu dinamiku, društvene prostore i savremene istorijske priče. Ne treba da očekujemo u Novom Beogradu da neki spomenik kulture bude za nas kao celina zanimljiv, nego treba pobuditi zanimljivost celokupnog prostora, i to kao prostora jednog drugačijeg načina života. Posebno su zanimljivi prostori između zgrada ili „praznine“ – ove „praznine“ je jako interesantno izučavati. I isto tako, možda treba pomenuti i neke tragične sudbine ovih praznina, koje se pretvaraju u grube popunjenosti – kao što su šoping molovi i komercijalni prostori. Bilo bi interesantno pričati, na koji način se jedan prostor može očuvati, kao jedan prostor za kretanje, za komunikaciju, cirkulaciju ljudi, za druženje.

Ne treba tražiti u Novom Beogradu, kao što sam pomenuo na početku, istorijske ili markantne znakove koji bi običnom turisti skrenuli pažnju. U Novom Beogradu više treba obratiti pažnju na socijalni milje; na prostor koji društvo koje tamo živi – konstruiše; na prostor između zgrada; na javni prostor - odnosno taj kolektivni prostor; i na neke nove stvari koje su se razvile, kao što je na primer Kineska pijaca u Bloku 70, koja je nešto najspecifičnije u celom Beogradu, ili Savski kej i odnos Blokova sa rekom.

1.2. Kratak opšti uvod u prostor Novog Beograda

Novi Beograd je izgrađen posle Drugog svetskog rata, ako izuzmemo Staro sajmište i mali deo koji je postojao pored starog mosta. Močvarno tlo između Dunava i Save je putem radnih akcija i putem industrijalizacije isušeno i napravljene su modernističke zgrade za stanovanje, pre svega radnika, novih stanovnika koji su dolazili u Beograd. Ovo je bio i budući dom za jednu radničku klasu koja u starom delu grada nije imala svoj stambeni prostor. Prvobitni odnos građana prema Novom Beogradu, a pogotovo odnos građana iz starog dela grada, nije u većini slučajeva bio pozitivan. Ljudi nisu voleli da prelaze drugu stranu reke i da žive u betonskim blokovima, ili kako su ih nazivali - „spavaonicama“.

Iako su se različiti veliki planovi u Novom Beogradu trebali razviti, a neki od njih se i razvili, kao što je zgrada SIV-a (Saveznog Izvršnog Veća Jugoslavije) ili zgrada Centralnog Komiteta, koje predstavljaju neke od markantnijih zgrada na Ušću, pored parka Ušće i zgrade Muzeja savremene umetnosti, i malo kasnije velikih hotela i zgrade Sava centra, deo savskih novobeogradskih blokova je ostao izlolovan da bi tek u poslednjih 15-tak godina dobio drugačiju dinamiku razvoja i postao danas jedan od najvažnijih delova Novog Beograda.

1.3. Opšti fakti o Blokovima

Blokovi je zbirno ime za grupu naselja u opštini Novi Beograd. Blokovi se nalaze u  jugoistočnom delu opštine Novi Beograd, na levoj obali reke Save, preko puta ostrva Ada Međica i Ada Ciganlija. Omeđeni su naseljima Bežanija na Bežanijskoj kosi sa severa, Blok 58 iz pravca jugoistoka (naselju Savski Nasip) i naselja Dr Ivan Ribar sa zapada. Gradnja celokupnog Novog Beograda započela je 1948. godine, i buduća urbana ekspanzija je bila podeljena u 72 bloka (sa nekoliko pod-blokova, kao i 8-a, 9-a, 9-b, 70-, itd, a neki brojevi jos uvek nisu izgradjeni).

Broj stanovništva Blokova je 89.561, uključujući i naselje Dr Ivan Ribar. Blokovi se mogu podeliti na dva dela odvojena dugačkim bulevarom Jurija Gagarina: severni deo, ili tzv. Bežanijski Blokovi sa populacijom od 44.505 stanovnika i južni deo ili Savski Blokovi sa populacijom od 45.056 u 2002. U blokovima 45 i 70 sa postoji dva kompleta 21 (ukupno 42) identičnih zgrada u neposrednoj blizini reke, i dva kompleta od 40 (u ukupnom iznosu 80) identičnnih zgrada. Područje u neposrednoj blizini reke je neprekidni nasip na Savi, prostire kroz ceo komšiluk, poznat kao Savski Kej. Red sa dvospratnicama i četvorospratnicama u Bloku 70 i u Bloku 45 su takođe poznati kao "Naselje Sunca", izgradjeno u potpunosti 1974. godine. Ulica Omladinskih brigada ulica deli Blok 70-a od Blok 70a. Gandijeva ulica deli Blok 70 od Bloka 44 a Nehruova ulica Blok 44 od Bloka 45.

2. Socijalni i kulturni život - DRUGA TAČKA STAJANJA ISPRED GALERIJE BLOK

2.1. Kratak uvod

Danas Novi Beograd ima dobru infrastukturu. On poseduje sve što ima jedan okrug. Svaki blok ima školu, mesnu zajednicu, poštu, obdanište.., sve je nadohvat ruke. Ono što Blokovi u početku nisu imali, kada su bili napravljeni - jer su bili u početku izolovani od grada –bilo je problem kupovine stvari i robe. Da bi čovek kupio obične cipele morao je da ode u Zemun ili da pređete most i ode u Knez Mihailovu ulicu. Ali danas, situacija je potpuno drugačija. Zbog infrastrukture i zbog dobre povezanosti, svi dolaze u Novi Beograd da kupuju u novim šoping molovima ili na čuvenoj Kineskoj pijaci.

2.3. Galerija BLOK

U slopu centralno dela Bloka 45, pored mesne zajednice i mini šoping-centra koji je otvoren 80-tih godina, imamo i jednu umetničku galeriju. Galerija BLOK je otvorena pre oko tri godine, u tržnom centru u Bloku 45. Galerija Blok je inicijativa opštine Novi Beograd i umetničkog udruženja ULUS (Udruženje likovnih umetnika Srbije). Ideja je da se ovde donese jedna vrsta umetničkog života. Već od samog početka života u Bloku 45, puno umetnika je se nastanilo ovde. ULUS je davao ateljee na poslednjim spratovima sedmospratnih zgrada. U Bloku 45 živi puno beogradskih umetnika, grafičara i skulptora. Ispred nekih zgrada su skulpture koje su ti umetnici radili. Tada je Blok 45 reklamiran kao „Naselje Sunca“. Bio je jedno od najmodernijih naselja 1975. godine u Beogradu.

2.4. Šetalište „Lazaro Kardenasa“

Šetalište „Lazaro Kardenasa“, koje ide kroz centar svih blokova i koje odvaja Blokove 70 i 45, odnosno odvaja celokupni središnji deo blokova, u odnosu na deo gde se nalaze dvospratnice i četvorospratnice prema reci Savi. Lazaro Kardenas je bio meksički predsednik koji je bio socijalističkih shvatanja. Borio se za prava radnika u Meksiku. U vreme druga Tita i SFRJ, on je bio figura po kome je šetalište dobilo ime.

2.5. Osnovna škola „Branko Radičević“

Osnovna škola „Branko Radičević“ je jedna od najvećih škola u Beogradu, još uvek. Ovo je i dalje, jedna od najuspešnijih škola, koja osvaja nagrade na raznim školskim takmičenjima. Kaže se da ima realtivno dobar kadar u odnosu na druge osnovne škole. Imali su najmoderniju infrastrukturu, u trenutku kada je škola bila napravljena 1975. godine. Branko Radičević (Slavonski Brod, 28. mart 1824 - Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Branko Radičević je uz Jovana Jovanovića Zmaja najznačajniji pesnik srpskog romantizma.

Ideja Garden City i istorija modernizma

Kao i mnogi gradovi u svetu koji su prošireni u velikoj meri u 20. veku, Beograd je nakon Drugog svetskog rata dobio Novi Beograd kao naselje koje je bilo planirane takoreći od nule kao javno stambeno naselje.

Stambeni blokovi su većinom izgrađeni od standardizovanih montažnih betonskih ploča. Iako mnogi ovu gradnju povezuju sa periodom socijalizma i idejama komunizma, malo ko zna da je ovaj metod gradnje zapravo prvobitno razvijen u Sjedinjenim Državama i prvi put upotrebljen oko 1910. u stambenoj zajednici Forest Hils Gardens u Kvinsu, Njujork.

Garden City (Grad-vrt) je ideja ukorenjena tokom viktorijanskih društvenih urbanističkih utopija koje su nastojale da povežu prednosti grada (posao, novac i zabavu) i sela (čist vazduh, sunce i zdrav život) u formu idealnog ali i funkcionalnog grada. Ideja Garden City, koja je kasnije razvijena od stran Ebenezer Hauarda u Engleskoj, a kasnije je bila i pod uticajem reformističkih "urbanista", ali i modernistički "urbanista" arhitektata Meljnikova, Le Korbizjea ili Gropijusa, ideje Bauhausa, škole Mis van de Rohea i sovjetskog urbanističkog planiranja.Ideja Zelenog grada je najviše prisutna u blokovima Novog Beograda". U Novom Beogradu stanovi se nalaze u visokim zgradama u blokovima i okruženi su zelenilom prostora koji je javno dostupan. Svaki okrug (blok) sadrži javne službe kao sto su škole, obdaništa, igrališta, sportske terene, prodavnice i klubove.

Novi Beograd  je okarakterisan kao idealan socijalistički grad bivše Jugoslavije. Zelene površine između novobeogradskih zgrada nemaju nikakve veze sa funkcijom gradskog parka u starom gradu. Ovde funkcija parka nije reprezentativna ili ukrasna. Zelene površine blokova su prostor u kome ljudi žive svoj privatno- društveni  život. U isto vreme to je prostor koji mogu  koristiti svi - kolektivno prostor. Zelena okolina bloka 45 je idealna za decu, sa mnogo igrališta i popularim šetalištem sagrađenim uz levu obalu Save. Takođe se smatra kao zdravo i mirno mesto za život, jer ima puno zelenih površina, sportskih terena i biciklističkih staza pored reke.

3. Prostor četvorospratnica i dvospratnica - TREĆA TAČKA STAJANJA UNUTRAŠNJA DVORIŠTA

3.1. Pristup do reke i realizacija ideje Garden City u Blokovima

Iako je Novi Beograd planiran tako da poseduje veliki broj zelenih površina, one nisu do kraja zaživele na pravi način i nisu možda potpuno realizovane po planu kao što su možda arhitekte to želele. Možda baš blokovi 45 i 70 nose izvornu ideju zelenog grada, pre svega zbog svoje specifične veze sa Savskim kejom, koja je stvarno neverovatna. Retko gde možete da nađete u velikim gradovima slobodan i direktan pristup do reke. U većini evropskih gradova, gde postoji „pristup reci“, - on je obično privatizovan, ili su pored reke izgrađeni objekti komercijalne svrhe. I u sovjetskim gradovima, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, većina socijalističkih naselja, taj slobodan prostor koji se nalazi između zgrada, i parkova, su poslednjih nekoliko godina privatizovani. Otvoreni su komercijalni sektori, šoping molovi, ono što praktično blokira put običnih građana do reka.

U donjem delu Bloka 45 i Bloka 70 je zadržana eventualna sloboda, da oko zgrada, koje imaju humanu visinu (četvorospratnice i dvospratnice u prvom redu zgrada pored Savskog keja), imate mogućnost da se slobodno krećete uz puno zelene površine i da slobodno priđete reci Savi. Ideja Garden City-ja, kao izvorna ideja povezivanja modernističkog sa prirodom, zaživela je u Blokovima u pravom smislu te reči.

3.2. Dvorišta između dvospratnica i četvorospratnica.

Ako posmatramo unutrašnja dvorišta četvorospratnica i dvospratnica, videćemo da su terase uvučene stepenasto po spratovima, gotovo na isti način kao i celokupni Blok 45 ili 70. Ovde se stepenasta opadajuća struktura prenosi sa „makro“ na „mikro“ nivo. Ova izuzetna, intimna unutrašnja dvorišta su puna zelenila. Od strane stanovnika je razrađen način kojim se povezuju terase sa prirodom, to je autonomni, njihov izbor i ponekad dolaze do vrlo originalnih rešenja. Stanovnici samoinicijativno preuzimaju prostor i iz prizemlja sastavljaju svoju terasu sa parkom. Izuzetno je teško posedovati jedan od ovih stanova u prizemlju. Postoji informacija da potencijalni kupci veoma žele da dođu do stanova, jer imaju mogućnost ulaska iz dvorišta u svoj stan. Građenje produžene terase u prizemlju je zanimljiva i česta ekspanzija, a ima situacija kada ljudi naprave i neku vrstu zidova i bukvalno počnu da uništavaju zelenilo. Ali ipak, ekspanzija ovog tipa retko kome ozbiljno smeta.

3.4. Ulična umetnost (street art) u Blokovima, grafiti, stensili i umetnički objekti

Najpoznatiji novobeogradski grafiti su u Bloku 45. Ima ih i onih koji su urađeni u „slavu“ Bloka 45. Npr. jedan sa astronautom (verovatno inspirisan likom Jurija Gagarina) na početku zgrada četvorospratnica, koji na svojoj zastavi ima broj 45. Preko puta stoji portret mladića „Voje“ koji je preminuo. Postoje inicijative lokalnih umetnika i nekih istoričara umetnosti, da fotografišu i da kroz izložbu ili knjigu sistematizuju blokovske grafiterske i druge umetničke intervencije. Ima impresivnih pomaka u kvalitetu slika u poslednjih desetak godina. Špic mode grafitiranja bio negde krajem devedesetih godina. Do 2000. ili 2001. nastajali su najzanimljiviji grafiti.

Stanovnici Blokova pokazuju ljubav i dobru volju prema umetnicima, oni ponekad čak i zahtevaju od grafitera da im naslikaju nešto na garaži, što predstavlja veliku razliku u odnosu na neke druge evropske gradove gde grafiti nisu omiljeni. Kao potpuni kontrast ovome, npr. u Norveškoj ili u Švedskoj, možete za grafitiranje dobiti ozbiljnu kaznu, koja može da ide i do 2 godine zatvora. Ovo se odnosi pogotovu za grafitiranje nekih objekata koji su zaštićeni ili politički bitni. U Norveškoj su umetnici bili 6 meseci u zatvoru, jer su uradili velike grafite, i morali su da plate odštetu.

Ulični umetnici u evropskim gradovima su poslednjih desetak godina osmislili da umesto direktnog slikanja sprejom na zidu lepe jednu vrstu oslikanih tapeta. Ali i ovo je na kraju postalo zabranjeno. Tako blokovi ostaju i dalje prava oaza za sve slobodne ulične umetnike-grafitere. Iako je „Street Art“ zabranjen, ali jako popularan u zemljama zapadne Evrope i SAD, postoje kolekcionari koji isključivo sakupljaju ovu vrstu umetnosti. To ide do takvih ludosti da su ljudi skidaju i rame delove zida, i nose ih kod kolekcionara. Pogotovo je postao poznat umetnik Banksy iz Bristola, Engleske, čiji je rad kupila i Viktorija Bekam početkom 2010. godine. Možda bi baš trebalo u Bloku 45 napraviti jedan festival Street Arta, (ulične umetnosti) i pozvati se na specijalnu slobodu koji ovaj prostor za ovu vrstu umetnosti pruža.

4. Kej, ČETVRTA TAČKA STAJANJA SAVSKI KEJ

4.1. Drenažni sistem i nasip

Da bi se Novi Beograd izgradio potrebno je bilo isušiti močvarni teren koji je stvarala reka Sava. Teren na kome su danas Blokovi je do 60-tih godina izgledao kao bilo koji rukavac reke Save u kome su se gnezdile razne močvarne ptice, i koji je bio stanište divljih životinja. Radnim akcijama i kasnije društvenim preduzećima napravljen je sistem koji je omogućio izgradnju Savskog keja sa šetalištima. Koristio se drenažni sistem cevi „riblja kost“. Ovaj planski nasip je građevinski poduhvat, adekvatno i većinom izgrađen krajem 70-tih.

4.2. Kej, splavovi

Savski kej je omiljen prostor za rekreaciju, šetanje i ugostiteljstvo. Pored sportskih staza i prekrasnih zelenih površina, Savski kej karakteriše veliki broj splavova. Beogradski splavovi su poslednjih godina postali čuveno mesto za izlazak i provod. Ipak, pre 20 i više godina oni nisu bili toliko prisutni u životu Beograda. Razlog za to su bile socijalističke regulative o korišćenju reka. Prvi ugostiteljski objekti su bili zapravo brodovi-restorani a jedan od najpoznatijih na Savskom keju je bio „Galeb“. Jedan od prvih splavova na početku Bloka 70 na Savskom keju je bio „Bombaj“. Privučeni iskustvom malih splavova i njihovom popularnošću, ugostitelji su početkom 90-tih duž obala posejali splavove i brodove-restorane. Život na reci se produžio do duboko u noć. Zahvaljujući splavovima i brodovima-restoranima, to jest dobroj zabavi i provodu na njima, Beograd je postao omiljena evropska destinacija za noćni provod. Rekom su počeli da dolaze i turisti – iz celog sveta. Godišnje, velikim brodovima i baržama, u Beograd dođe preko pedeset hiljada ovih turista.

4.3. Ada Međica i Ada Ciganlija, ostrva reke Save

Udaljenost urbanih naselja od reka, najpre su iskoristili ribari i ljubitelji prirode, koji su pre četrdesetak godina, doslovno okupirali deo obale, gradeći specifične kućice – splavove. Obale reka postale su omiljena mesta mnogih Beograđana, ali samo za vikend odmor i rekreaciju. Ada Međica je najspecifičnija po velikoj količini vikend kućica koje su beograđani izgradili. Ada Međica predstavlja jednu vrstu privatnog prostora gde oko 2000 beograđana nalaze svoj kutak prirode pored reke tokom letnjeg perioda. Sa Savskog keja svakih 5 minuta, tokom leta možete uzeti brodiće koji vas mogu odvesti na Adu Međicu ili Adu Ciganliju. Ovaj „blokovski“ prevoz preporučujemo svakome ko želi da oproba čari Ade Ciganlije i da se u roku od 10 minuta prebaci na drugu stranu. Ada Cignalija je rečna ada na Savi kod Beograda koja je veštačkim putem pretvorena u poluostrvo. Takođe to je ime za susedno Savsko jezero nastalo pregrađivanjem Save i plaže na jezeru. Ada Ciganlija je u prošlih nekoliko decenija pretvorena od mesta poznatog po izvršenju smrtnih kazni u izuzetno popularnu višefunkcionalnu rekreacionu zonu u Beogradu, poznatu po svojim plažama i sportskim objektima, koje tokom leta imaju preko 100.000 posetilaca tokom radnih dana i do 300.000 posetilaca vikendom. Zbog svoje popularnosti Ada Ciganlija e često u žargonu naziva Beogradskim morem.

4.4. Kej, poplava

Poplava na keju je stvarnost koja se ponovo desila i 2010. godine. Proleća 2006. godine je bila najveća zabeležena poplava. Tada je Dunav praktično, reku Savu blokirao u ušću, i nivo Save je visoko porastao. Savski kej se praktično nije mogao koristiti. Poslednji vodostaj koji je narastao 2010. godine, skoro se približio poslednjoj najvećoj poplavi iz 2006. godine. Ove dve ozbiljne poplave, govore o različitim prirodnim i ekološkim faktorima koji se trenutno dešavaju.