Marko Stojanovic, viši kustos
Etnografski
muzej- obilazak kolekcije (1 deo)
21.06.2010.
Prvi deo
predstavlja Dinarsku kulturu... Hercegovini pa isto tako preko cele Bosne i
Hercegovine ulazi u velike delove Hrvatske i onda se, može da se kaže, spušta i
u delove današnje Makedonije, tamo gde je Kosovo i Metohija, Šar planina,
Skopska Crna Gora itd.
Drugi deo je
najveći, zove se Centralnobalkanska oblast, to je uopšteno rečeno
oblast sa leve i desne strane reke Morave, koja je na neki način
omeđena Beogradom, a dole na jugu negde do Kosova i Metohije.
Treća oblast
je Panonska oblast,to je priča o svim... „Srem, Banat i Bačka – tri
srca junačka“, sve ono što se dešava u današnjoj Vojvodini.
Četvrta
oblast je Primorska oblast, to su oni delovi gde je srpski narod živeo u
primorju - danas Hrvatskom, danas primorju Crne Gore i delom u primorju
današnje Republike Albanije.
Prvo, što
ćemo videti, što je najjednostavnije - to su takozvani enterijeri, to jest
način kako je predstavljena unutrašnjost jedne od kuća. U ovom
slučaju počinjemo sa Dinarskom dvodelnom brvnarom. Dvodelna brvnara,
zato što je svaka kuća nastala između ostalog od imitacije skloništa
kakve su nekada bile pećine, velike krošnje drveća – bilo koje mesto
gde čovek može da se skloni od nepogode, gde može da pripremi hranu, da
konzumira hranu i da prespava. S obzirom na to, svaka brvnara je u početku
imala samo jedan deo gde se živelo u toku celog dana, gde se prebivalo, jelo,
pričalo, družilo, spavalo, ali kasnije već tokom XIX veka brvnare su
postale malčice komotnije, tako da je ostavljen i prostor za spavaću
sobu i onda je brvnara postala dvodelna.
Ovo što vam
govorim, kako priroda najlakše oblikuje čoveka, vidi se i po tome da je
većina predmeta koje je predstavljeno u ovoj dvodelnoj brvnari, urađeno
od drveta. Zato što planinski krajevi ako imaju nečega - imaju dovoljno
drveta, dovoljno lišća, dovoljno trave, tako da od kreveta preko same
kuće, unutrašnjosti kuće, kolevke, različitih delova nameštaja i
kao što vidite ovog ikonluka ili ikondara gde je svaka kuća tokom XIX veka
pa recimo negde do polovine i kasnije, tokom turske dominacije imala svoju
ličnu crkvu, to jest imala je sav pribor na osnovu koga su mogli da se
obave svi hrišćanski obredi.
Ove kuće
između ostalog govore ne samo o načinu svakodnevnog života, svaki od
ovih enterijera će vam govoriti i o jednom od običaja, takozvanog
životnog ciklusa. Tako da ovde u ovom enterijeru predstavljen je Božićni običaj, to
jest Božićni i Badnji dan – badnjovečernju trpezu, gde vidite sve one
elemente koji su potrebni za kultno komuniciranje sa Bogom. Kolač koji je
obavezan, jer je beskrvna žrtva Bogu, vino koje se ne vidi, ali možete da pretpostavite,
koje se nalazi u čuturi i čaši, koja je isto tako drvena.
Koliko i ko od
vas slavi Božić i da li je vam to poznato? (Čuju se pozitivni
odgovori)
Jer ukoliko je to
poznato ne bih se preterano udubljivao, jer ukoliko znate kako to izgleda
danas, samo bih vam rekao što neki od delova ove trpeze znače. Suve
šljive, orasi, badnjak – to su takozvana htonska jela. Ona se prinose u žrtvu
duhovima predaka, t.j. onim članovima porodice koji žive u ovoj brvnari. Koji
su preminuli ali se smatra, što je vrlo zanimljivo, da se još uvek nalaze,
pogotovo u ovakvim svečanim trenucima kao što je Badnji dan i Božić,
ili ispod praga ili se nalaze u uglovima jedne ovakve, u stvari bilo koje od
ovih kuća, i njima se namenjuje, naravno simbolički, sva ova hrana
koju ukućani posle pojedu.
Glas Gaše: Da li
je to ono čuveno prase?
Da ovo je
čuveno prase koje je 1901. godine stiglo u muzej preparirano i ostalo kod
nas evo skoro 110 godina.
Osim prvog dela,
većina predmeta koje vidite ovde za upotrebu, pravljeni su od drveta osim
nekoliko predmeta koji su pravljeni od metala i koji su neophodni za
funkcionisanje kuće. To je ovaj bakračni kotao u kome se sprema
hrana, onda sač kojim se pokriva ili meso kad se peče ili kada se
peče hleb. Sve ostalo je mahom urađeno od drveta, jer drvo je
najpristupačnije, lako se obrađuje na najjednostavniji način. I
samim tim celo domaćinstvo funkcioniše na osnovu različitih predmeta
od obrađenog drveta.
Ova stolica,
između ostalog, govori o tako zvanoj patrijarhalnoj kulturi kojoj najpre
pripadaju dinarski predeli. To je, rekao sam, današnja teritorija Republike
Crne Gore, današnja teritorija Bosne – oni delovi koji su u Republici Srpskoj
gde živi srpsko stanovništvo, onda delovi kod Duna, Like, Banije, gde je ovakva
jedna stolica, koja se zove stolovača, i namenjena je ili domaćinu
kuće ili uvaženom gostu. Jedina je od svih ostalih upotrebnih predmeta bolje
urađena, kvalitetnije, od čvršćeg materijala, ima širi prostor
za sedenje (i ima naslon), jer između ostalog se smatralo, kao na primer
za Božić, bilo koji gost da dođe, on je u stvari emanacija Boga. Svaki
gost koji tada dođe u kuću, smatralo se tada u tradicionalnoj kulturi, može da bude prerušeni
Bog, i ukoliko vi njemu ukažete dužno poštovanje tako što ćete ga posaditi
na ovakvu kvalitetnu i mnogo bolju stolicu, on će vama uzvratiti tako što
kada pritreba, omogućiti dobru žetvu, dobru ispašu, da stoka ima dovoljno
hrane i da ljudi isto tako imaju dovoljno hrane.
I neminovne
gusle, pošto svaka tradicionalna kultura najviše funkcioniše na osnovu usmenog
ili oralnog prenošenja, t.j. na osnovu priče ili na osnovu muzike se
prenosi sve ono što mi danas imamo u knjigama, na internetu, na televiziji,
radiju i bilo čemu drugom.
Mislim da sam
većini ili svima prošli put govorio kako u ovakvim tradicionalnim
kućama mogu da se prepoznaju, naravno mnogo tehnološki jednostavniji
predmeti, a danas sprave ili mašine koje su danas u upotrebi. Verige koje imaju
ovu kuku - kojom se skraćuje ili produžava lanac, i time približava ili
odaljuje kotao od vatre - imaju ulogu današnjih regulatora za ringle. Kao što
vidite police - to bi trebalo da
predstavlja današnje viseće elemente. I koliko je svaka kultura
iskoristljivane samo da se živi u ovom delu, nego se i iznad vatre, gde dim olazi
nagore, postavlja obično različito voće koje se suši, tako da se
ovi prepleteni komadi koriste da bi se se sušile ili šljive, ili kruške, ili jabuke
– sve ono što se uzgaja tokom godine kako bi se omogućilo da se hrana
čuva. Jer tada nije bilo ni
frižidera, ni zamrzivača, ni mogućnosti da se hrana čuva
u konzerviranom stanju kao danas. Pored kukuruza u pletenoj korpici su se držali
mali komadi suvog mesa da bi stalno bili nadimljeni, da bi mogli da se
upotrebljavaju.
Položenik je isto
tako prerušeni Bog, jer isto tako dolazi u kuću na značajan dan i
njemu ukazuje poštovanje, koliko se on daruje, „koliko iskrica – toliko
parica“, koliko on svojim ritualnim ponašanjem omogućava kući da
tokom cele sledeće sezone sve bude berićetna i kvalitetna, tako isto
kuća, a domaćin najpre, mora da se njemu posveti. Što mu više
poštovanja i gostoprimstva domaćin ukaže – to će se čuti na nadležnom
mestu gore. Jer se smatralo koliko postoji materijalni svet u kome mi živimo,
isto tako postoji i nematerijalni svet božanstava, koji podjednako aktivno
utiče. Kao što sam rekao, zašto je Badnjevečernja
trpeza najpre posvećena precima? Zato što se smatra da oni ovako ili onako
aktivno utiču na celokupan naš život, pogotovu na rast biljaka, na rast i
zdravlje životinja, na rast i zdravlje ukućana, i ukoliko su oni siti i
napiti – onda neće imati potrebu da nam se svete, jer s druge strane
smatra se da su pokojnici, pored svega, nezadovoljni samim tim što više nisu sa
nama i onda stalno treba i svakodnevno ukazivati pažnju, a pogotovo u ovako svečanim
trenucima im se ukazuje veća pažnja
kako bi ih smirili.
Jedan od detalja
koji pokazuje muško-ženske odnose u toj tradicionalnoj i patrijarhalnoj
porodici i tradicionalnoj kulturi možete da vidite na ovom stubu, koji se zove
lučara. Tu je stajao luč, on je korišćen u svrhu lampe,
osvetljenja, zato što tada nije bilo ni petrolejke, a pogotovo nije bilo struje.
Drugi naziv za lučaru je snaha ili snaška. Zato što je odraslim muškarcima,
uključujući i svog muža, najmlađa snaha koja dolazi u kuću,
držala sve vreme osvetljenje dok oni večeraju. Tek posle toga žene obeduju
samostalno. Tako na ovom jednostavnom predmetu, koji na izgled ne govori ništa,
na njegovoj upotrebi, tačno se vidi hijerarhija ko je glavni u kući i
u porodici, koji pol je važniji u kući i za koga se smatra da je bitniji.
Zato što muškarci su snažniji, oni su ti koji se bave privredom i
omogućavaju domaćinstvu da živi. Postoji i skala od najstarijeg prema
najmlađem. I najmlađa snaha koja ulazi u kuću, treba i na taj
način da pokaže kući da je spremna da učestvuje u njenom životu,
samim tim što drži jednu ovakvu lampu.
Ova otvorena
vitrina govori o saobraćaju i pokazuje predmete iz domena saobraćaja
i privrede. Kako sam već govorio, tradicionalna kultura je iskoristljiva u
svakom svom segmentu, to jest sa minimumom napora treba napraviti najcelishodnije
sprave i alatke koje mogu da se koriste. Tako su ova kola sa punim točkom
pravljena skoro do kraja druge trećine XX veka, zato što svaki
domaćin relativno jednostavno može da napravi takva kola, jer za to ne
treba preterano kvalitetan alat i ne treba ni previše rada uložiti i pri tome
su ona su dovoljno funkcionalna. Okolo su različite korpe u kojima je
smešteno ubrano voće, gljive i sve ostalo što može da se ubere. Pored su i
krplje za duboki sneg. Ovo prikazuje privredu koja je primerena ljudima koji su
živeli u kućama ko što je dinarska brvnara: ovde je maltene sve
izrađeno od drveta, metal je strašno skup u tradicionalnoj kulturi i sve
što je moguće izraditi od drveta – pravi se, zato što je drvo ono što se
nalazi u okruženju.
Sledeći
antropo-geografski areal je primorsko područje, gde su različiti
varijeteti stena i kamena najzastupljeniji građevinski materijal. Tako da
ovde vidite jednodelnu prostoriju jer su kuće koje su građene u
primorju upravo zato što je prostor skučen i vrlo često je strm, tako
kuće ne mogu da se prave na širokom prostoru u jednoj etaži nego mogu da
se prave na više spratova – onda smo ovde predstavili jednu prostoriju koja je,
uslovno da kažem, nešto ranije postojala. To je prostorija u kojoj se i živelo
tokom dana ali u isto vreme se i spavalo. Ovde isto vidite dosta predmeta koji
su pravljeni od drveta ali već ima i dosta eksponata od metala. Između
ostalog, je zato što primorski predeo je prostor u kome
nema previše drveta da se obrađuje u alatke i sprave, šta bi moglo da se
koristi za kulturu stanovanja i privređivanje, već ima i dosta
različitih posuda od metala što znači da ljudi su bili primorani da
kupuju da bi ih mogli da koriste u svakodnevnom životu. Ovde vidite nešto
drugačije predmete nego što su izložene u dvodelnoj brvnari, ali neki od
njih su isti: to je ognjište, to su verige iznad ognjišta, to je tronožac –
najfunkcionalniji i najjednostavniji oblik stolice koji se pravi a ponekad se
koristi i prirodan oblik drveta kao što je ovde iskorišćen prirodan oblik
drveta u koji je usađeni tri nožice kako bi bilo jednostavnije sedeti.
Nažalost jedino mesto gde može da se spava to su ovakvi kameni bankovi koji su
zastrti tekstilnim pokućstvom životinjskog porekla – od vune ili kostreti,
jer i u Primorskim predelima stanovništvo se najviše bavilo stočarstvom
jer je teren oskudan i kamenit, što daje manje mogućnosti da se koriste
biljke. I ovde isto tako imate postavljenu jednu sofru, zato što je sofra male
površine i na nju se obično stavlja samo jedna posuda, jer svi jedu iz
zajedničke posude, svako ima isključivo svoju kašiku, ali ne postoji
servis da svako može da ima svoj pribor. Isto tako i ovde postoji crepulja i
sač kao i u dinarskoj brvnari. I isto tako ovde postoje gusle koje su bile
osim sredstva za zabavu i sredstvo prenošenja kulturnih svedočanstava iz
generacije u generaciju putem narodnih epskih pesama. Ovde vidite jednu torbu
pošto su ovakve torbe korišćene za najrazličitije potrebe: u njima je
nošena hrana na njivu, oružje u ratu, u njima je nošeno seme kada treba da se
seje, nošen i manji pribor za upotrebu – bile su poprilično
multifunkcionalne. Tu vidite i preslicu – simbol ženskosti u kući i
simbolička zamena za ženu, koja u jednom enterijeru pokazuje da je žena
zadužena za izgled ovog enterijera, jer muškarci su oni koji privređuju,
omogućavaju da se svi ovi, ako ništa drugo metalni predmeti kupe, a drveni
se naprave, ali žena je ta koja osmišljava celokupan svakodnevni život.
(Peđa Ristić je tako napravio predlog da tako bude u samačkim
hotelima da sve bude od betona: i sto, i krevet, i stolice) Većina eksponata
ovde je sa početka XX veka.
Sad smo u delu
stočarstva i poljoprivrede dinarske zone. Ovde se vidi pribor koji su ljudi
koji su živeli u brvnarama i kamenim kućama, koristili za mužu mleka i
za mlečne proizvode. Tu su
različite alatke za preradu mleka. Ovde je jedna štruklja za muženje mleka
koja ima samo jednu dršku zato što u tradicionalnoj kulturi nijedan posao ako
može, se ne obavlja baš sa dve ruke, da bi jedna ruka u svakom trenutku bila
slobodna. Pomuženo mleko se prerađuje na različite načine. Jedan
od njih je bućkanje u ovakvim stapovima: ubaci se mleko, obično u
dinarskim predelima to su radile žene, i bućka sa ovom drškom dok se mlečna
masnoća ne izdvoji na površini a mleko padne na dno. Kameni žleb i kamen
iznad kao i drveni žleb na koji je isto tako išao kamen ili drveni deo pa kamen
korišćen je za podsireno mleko. S tim što se u Dinarskim predelima prvo
odvoji kajmak pa onda vraćaju mleko, ne pravi se punomasni sir potrebno je
da se stavi u cedilo kako bi se surutka otočila. Zato kameni i drveni
delovi imaju žlebove kojima surutka otiče, a sir se formira u ploču,
kako izgleda ovaj kamen na osnovu toga se seče na komad i posle toga
ređa u ovakve male čavlice ili se ređa u veliku čavlicu
zato što je sir najpre korišćen u ljudskoj ishrani tokom zime jer što se
napravi od maja do septembra i što se od mleka preradi to se kasnije upotrebljava
tokom zime. Vrlo malo je u upotrebi bilo voća i povrća samim tim što su predeli takvi – zato su se najviše
koristili sir i suvo meso. So se kupovala (nejasno).
Dugo vremena
pastiri imaju slobodu kad su ovce na jednom mestu, oni imaju i potrebu i vreme
– zato svaka od ovih pastirskih čaša izgleda drugačije – neke su
jednostavnije, a neke su ozbiljnije ukrašene. Osim toga ovakve čaše su
bile simbol njihove profesionalne pripadnosti hrišćanskoj populaciji tako
da, ne slučajno, jedna od ovih čaša ima krst na sebi da bi se
pokazalo da je vlasnik hrišćanin.
Sad vidim da vas
strašno zanima ralo. Ne znam da li znate razliku između rala i pluga?
Obično se smatra da je ralo jednostavnija, primitivnija sprava za obradu
zemlje, a da je plug noviji. Može da se smatra da jeste na neki način ralo
primitivnije, ali plug je pronađen vrlo ubrzo i oni su koegzistirali
hiljadama godina jedno pored drugoga. Velika razlika između rala i pluga
je u tome, što se ralom zemlja samo razredi, vrlo plitko razroji zemlja, dok
sečivo pluga ide mnogo dublje i plugom zemlje se prebacuje, što
omogućava da se seje dublje. Zašto kažemo da su ralo i plug koegzistirali?
Zato što u planinskim i brdskim predelima gde se seje bilo koja vrsta žitarica
ne možete koristiti plug, zato što ne možete održavati nagib i zbog vučne
stoke i zbog pluga – plug bi se prevrnuo, dok ralo možete, jer ima samo jednu
dršku i sa ralom lakše mošete da regulišite ugao pod kojim obrađujete.
Problem sa ralom što vrlo plitko ore, ali planinski predeli imaju vrlo plitak
sloj zemlje – zato se ralo tamo najčešće koristi, jer daje dovoljnu
dubinu, da bi se seme razvilo dok plug ide daleko dublje i primereniji je ravničarskim predelima.
Ovde su
predstavljene različite alatke koje se koriste za zemljoradnju, zato što
radimo priču za turističke vodiče ja ne bih objašnjavao
većinu njih, jer predpostavljam, da njih prepoznajete. Ovde je i
primitivan krunjač za kukuruz, tu su i grabulje, i vile, imate i
različite kosire, dršku za kosu, motike, različite lopate kojima se
prebacuje žito, velika lopata kojom je vršeno prebacivanje konjima na gumnu.
Dole su primerci nekih od žitarica. Ima i pribor za otkivanje kose. U ovim predelima
futrola za brus se zove čok, s obzirom da stvari koje su važne, njima se
pridaje poseban značaj ne samo čuvanjem ali i time da su takvi
predmeti posebno ukrašavani. Kosa ne može da se upotrebljava ukoliko nije dobro
naoštrena, a dobro naoštrena kosa može da bude samo sa kvalitetnim brusom a to
je recimo ovaj ovde. Čok gde se taj brus nalazi ukrašava i na taj
način između ostalog zahteva od brusa jer se smatra da i neživi
predmeti isto tako imaju svoju dušu tako od njega se zahteva da bude što kvalitetniji
i da omogući da kosa bude što oštrija.
One alatke koje
su funkcionalne se koriste i dan danas, a one koje su mogle da se zamene
spravama – one su zamenjene spravama. Zad ćete to da vidite u drugim
vitrinama.
Sledeća
vitrina je prerada duvana, ja mislim da je tu sve poprilično jasno. Ove
alatke su veoma slične onima za obradu zemlje, osim ovog sekača za
duvan, koji je relativno jednostavno urađen: ima delova od drveta, ima i
metalne delove. Postoje i predmeti krajnih korisnika – lepo ukrašeni primerci
lula. Pribor za pušenje je kod nas posebno značajan s obzirom što su
muškarci na taj način (u tradicionalnoj kulturi samo su muškarci pušili)
pokazivali svoj status u porodici, u zadruzi, u selu. Ovde vidite jednu
kvalitetnu kesu za duvan. Pored leži gljiva trud i kresivo (mašica i kresivo).
Pored je ocilo, četiri ocila na srpskom grbu su u stvari četiri ova
predmeta, kojima iz kamena izbacivala iskra, koja kad padne na trud pravi
vatru, pa se ta vatra koristi ili za cigarete ili u nekim drugim slučajevima
korišćena je za paljenje vatre u domaćinstvu pre nego što smo dobili
šibice i upaljače. Jer trud lako uhvati iskru i lako izbija vatra iz nje,
a mašice su korišćene u kući. Pribor kao što je trud, ocilo (ili
kresivo) i kamen – su korišćeni za put, na putu - za pušenje, za
održavanje vatre i tako dalje, a ove male mašice, kojima su vađeni komadi
ugljevlja iz ognjišta ili šporeta kasnije, njima su prinošeni, obično su
žene prinosile muškarcima i starijim da zapale cigaretu, koja je naravno
uvijana. Ovo su igle koje se koriste za nizanje duvana, ovo isto je jedan
sekač.
Svaka od ovih
vitrina može da bude celokupna priča za jednog turističkog
vodiča, jer svaki predmet može da govori o celoj kulturi u kojoj je on
nastao.
Ovde su
predstavljene različite sprave i alatke za ribolov. Ovo je vrška za
ribolov u manjim i većim rekama kao i u jezerima. Pogotovo ovako male
vrške isto tako su korišćene i u kraškim predelima gde je ribolovac za
vreme leta ponekad iz ponornica izbija izvor u omanjoj rupi koja nije veća
od metar ili dva i u ovakvoj rupi se postavljaju vrške, zato što se riba
skuplja u ovakvim rupama, malim vrtačama i
samim tim ulazi u ovakve vrške i koristi se za ishranu. Vi sami vidite
ovde je sve većinom pravljeno od drveta, nešto je pleteno. Ovde vidite različiti
pribor za veće reke: struk, veće tikve koje su korišćene da se
zna gde se struk nalazi, jedna varijanta čaklje, onda su tu osti kojima je
lovljena riba na velikim rekama recimo na Dunavu. Pri tome kako što vidite ove
osti ovde nemaju kao one osti koje su korišćene za morski ribolov nemaju
povijenu kuku unazad, jer povijena kuka unazad dopušta kada se riba nabode da
sklizne sa osti i da ostane na njoj između. Rečne ribe imaju
čvršću krljušt tako da ima opasnost da ispadnu sa ostiju.
Možemo da
pređemo kod druge vitrine gde je prikazano kako je lovljena riba u moru.
Ovde su ne samo alatke i sprave kojima je riba lovljena, nego i dva držača
za vesla jer ne možemo da pokažemo ceo čamac, vidite ove igle kojima je
pletena i popravljana mreža, kao i ove plovke. Zanimljivo je da su isti takvi
plovci koje vidite ovde, korišćeni
su i nađeni na prostoru Lepenskog Vira, što znači da bilo koji
tradicionalni predmet od praistorije, brusi se do najfunkcionalnijeg i tako
može, kako se već pokazalo da hiljadama godina funkcioniše u jednom istom
ili neznatno izmenjenom obliku do danas. Evo jedna metalna vrška,
različite varijante osti, koji imaju povijenu kuku unazad kako bi se riba
zadržala. Manje osti su koriščene za lov, veće su korišćene za
vađenje velikih komada koji mogli da se zateknu i u mreži.
Ovo je dvodelna
timočka kuća, dvodelna moravska kuća. Ono što je različito
između ove dve kuće koje ste videli to je ognjište zatvorenog tipa to
jest ložište koje je u dnevnom delu, koje ovde obavljalo funkciju kuhinje,
trpezarije, dnevne sobe i hodnika, a u drugom delu je spavaća soba.
Najbitnije za ovakvu kuću da ona pripada Centralnobalkanskoj oblasti, to
jest plus minus većim delom istočno Moravlje a delom i se prebacuje u
zapadnu Srbiju, a to su prostori koju su krajem XVII i početkom XVIII veka
iskrčeni od šuma za obradu zemlje tako da je tu bilo mnogo manje
kvalitetnog drveta za obradu i za pravljenje kuća. Tako su ove kuće
pravljene od nečega što se zove bondručni sistem a što je savremenom
građevinarstvu zove laka konstrukcija ili takozvane montažne kuće.
Ovakve kuće se prave od drvenog skeleta, to jest na svim uglovima su
postavljene deblje grede, međuprostor je povezan velikim kosnicima i
između tih kosnika su postavljene tanje letve koje su posle ispunjavaju različitom
ispunom. U jednostavnoj varijanti to je nešto što se zove blato, to jest
mešavina gline i slame, gde slama igra ulogu današnje armature zato što ona
vezuje zemlju za sebe i ispunjava taj drveni skeletni sistem, koji na žalost
ovde ne možete baš da vidite, možda možete da ga vidite na jednoj od modela
kuća koje su pola pola, mešavina brvnare i ove kuće u centru sale.
Kada se takva kuća napravi ona sama po sebi izgleda ružno, jer je
pravljena od gline, od blata i od zemlje, koji su znate i sami koje boje, i
prepoznatljivost ovakvih kuća spolja je boja, najpre po tome što su one
bele. A bele su zbog toga što su trebalo da budu krečene da bi dobile
kakav-takav izgled da može da se podnese, a između ostalog one su svake
godine ritualno krečene pred letnju slavu ili pred preslavu, jer za ovaj
Centralnobalkanski prostor i između
ostalog zanimljivo je jedno verovanje koje je se zadržalo, da svako
domaćinstvo, svaka zadruga ima svog duha zaštitnika, koji je između
ostalog i svetac, ali pošto se mešaju prethrišćanska i hrišćanska
verovanja, tako smatraju da duhovi predaka bdiju nad domaćinstvom i nad
porodicom tako da se dešavalo da ljudi kupuju deo tuđih ili celu tuđu
nivu počinju da preslavljaju ne da slave zimsku velikuu slavu, nego da
leti preslavljaju samo da obeleže: da upale sveću i da umese kolač ne
bi li na taj način umilostili zaštitnika porodice čija je zemlja bila
iliti zaštitnika te zemlje koju su kupili koga porodice imale, pogotovu na jugu
Srbije: u Vranju i Leskovcu ljudi su imali po osam, devet ili deset
različitih preslava. I kažem da bi između ostalog svi zli uticaji,
zbog upravo takvog pojačanog verovanja da naši preci i sveci-zaštitnici
imaju takav uticaj na naš život, i da bi sve zle sile izbacili iz kuće –
takve kuće su krečene i oni samom bojom i funkcijom kreča, jer
znate da kreč sam po sebi ima dezinfekciono i antibaktericidno svojstva,
tako da na neki način spojeni nematerijalna i materijalna svojstva,
funkcija koja i dan danas postoji u savremenom društvu – kreča, koja je
povezana sa nečim što je iracionalno da bela boja i ritualno krečenje
izbacuje sve zle sile koje su tokom godine nakupile u jednoj ovakvoj kući.
I ovde kao što vidite postoji praroditelj pravog visećeg elementa – polica
na kojoj se drže pazličiti upotrebni predmeti. Ovde ima mnogo više
keramike – samim tim što nema drveta, koje može da se obrađuje, neki
predmeti za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu jesu od drveta, ali dobar
deo predmeta, da ne kažem – veći deo predmeta, se ovde izrađuje isto
tako i od gline, od keramike, upravo zato što zemlja je jedino dostupna i nešto
manje drveta, je korišćeno za izgradnju kuća i različnih
upotrebnih predmeta i na taj način ljudi koji žive na tom tlu
preobrađuju ono što mogu od tla na kome se nalaze. Ovde od onoga što vam
može da bude zanimljivo da napomenem, vidite ove tri - četiri sprave, koje
izgledaju kao mikser ili blender, imale su funkciju kada se pravi kačamak
da ujednače masu za kačamak da se ne bi grudvao. Imate tronožce,
jednu veliku posudu iz koje se jelo, zemljani sud i sač. Pod je uvek bio
od utabane zemlje (Nikola pominje korišćenje kravlje balege pri pravljenju
podova, jer tada pod ne puca). Kravlja balega je organskog porekla i veoma je
čvrsta, u ostalom kao što znate, i lepak za tapete je skrob, tako sve te
izlučevine su mnogo kvalitetnije i mnogo više korišćene u to vreme.
Savremena kultura ima taj odbojan stav prema izlučevinama pogotovu
životinjskog porekla, ali kravlja balega je veoma mnogo korišćena i kao
đubrivo, i kao elemenat za gradnju pogotovo i za ovakve kuće zato što........
.....
povećava učinak jedne porodice.
U ovakav prostor
(govori se o spavaćoj sobi) sa završetkom sezone (to na žalost ne možete
da vidite) to je recimo oktobar do glave novembar to je kad se završe svi
poljski radovi stavljen je razboj i s obzirom kao što sam rekao za snašu u
dinarskoj brvnari da u tradicionalnoj kulturi, žena ni u jednom trenutku nije
smela da bude besposlena, da drži ruke u džepovima, da drži prekrštene ruke.
Ona je svakoga dana tkala bar po jedan deo platna ili, u zavisnosti što je
domaćinstvu potrebno, ovakve vunene prekrivače. Krevet koji vi ovde
vidite je nešto noviji u tradicionalnoj kulturi kao i prekrivač preko
njega – vidi se i po ornamentici, i po načinu izrade značajni
evropski uticaj, jer ruže i uopšte motivi biljaka, koji su realistički,
dolaze preko Save i Dunava iz Austrougarske monarhije pred kraj XIX veka i
početkom XX veka, i doprinose značajno da se poboljša kvalitet života
za recimo, makar središnji Centralnobalkanski deo današnje Srbije. Pevac ne
samo što simboliše rano ustajanje i potrebu da što više se uradi, to je
između ostalog i simbol boga Sunca i kao takav stavlja na krevet kako bi
simbolički Sunce obasijalo par koji spava tu, a kada ga obasja, to je u
prevodu na jezik tradicionalne kulture biće dosta dece, dosta zdravlja i
berbi. Ima tu i zavesa koje predstavljaju jedan detalj...
Na ogledalu piše:
„IzradEo Ilija Rašić“. Ogledalo je jedan od predmeta koji pokazuju
lični status, sve što ima poseban status posebno se ukrašava, jer
komunicira na neki način sa Bogom.
Isto tako ovi predmeti, samo ogledalo i priča o Alisi iza ogledala može na
ovaj ili onaj način da se preslika na tradicionalnu kulturu. Postoji
verovanje zbog kojeg ogledala prekrivaju kad je mrtvi čovek u kući
između ostalog zato što smatra se da mrtav čovek može da uzme dušu
živog čoveka koji se ogledao u ogledalu i da je ponese jer iza ogledala se
nalazi svet mrtvih, svet svih onih duša pokojnika i predaka i jedno takvo
ogledalo samim tim što može da se smatra kapijom između dva sveta, je
posebno ukrašeno jer ovaj koji „je izradEo“ je želeo i na taj način da
pokaže poštovanje onom drugom svetu koji se nalazi iza ogledala i onda će
onaj drugi svet na neki način i njemu ukaže poštovanje, i njemu ukoliko
išta drugo njega neće da odvede na drugu stranu. Prića o
nematerijalnom postojanju neminovno i u potpunosti utkano u celokupnu
tredicionalnu kulturu jer sve se dodiruje postoji podjednako, kao i što se ne
dodiruje i ona su dva dela istog što se može videti i po odnosu na ovo što
ogledalo je bilo u tradicionalnoj kulturi.
Svrishodnost
ovakve peći i pećnjaci, u stvari zatvoreni deo ognjišta. Ovakvi
pećnjaci od keramike su igrali ulogu trajne žaruće peći zato što
keramika vrlo dugo drži toplotu, što omogućava bar još 3 ili 4 ako ne i
više sati kvalitetnog i aktivnog života, što kasnije na ovaj ili onaj
način oslikava na kvalitet života stanovnika u domaćinstvu.
Sledeća je
vitrina u kojoj su predstavljene alatke za vinograd, veći deo vam je ovako
ili onako prepoznatljiv, samo je modifikovan u skladu sa tim što zemljište za
dobar vinograd kako znate mora da bude bar malo peskovito - da bude ocedito, da
nema mnogo vode inače će čokoti da istrunu. Značajno po
meni u ovoj vitrini je kako su oblikovani ova dva ašova i na to kako sam
već vam govorio značaj metala u tradicionalnoj kulturi – samo spoljni
deo ili sečivo ašova je napravljeno od metala dok je veći deo je
napravljen od drveta, zato što je metal skup, teže dostupan i na teži
način može da se obrađuje – teže može da se dođe da ovakvog
upotrebnog oblika i (isto kao počeli smo sa brijačima na početku
veka a završili smo sa žiletom koji ima vrlo tanko sečivo) meni se
čini da upravo to ta ista prića – velika količina metala i
krajnja svedenost, svrhishodnost najmanje upotrebne količine koja može da
ima svrhu. Muljač za grožđe isto tako ovi drveni delovi, kojima se
grožđe mulja, a pre toga obrće dok se nalazi u kacama pre nego što se
samelje i procedi za vino. Dalje vam je vinski podrum. Ovde vidite kace kako
izgledaju za vino rakiju i ostalo.
Ovde su različite
stočarske alatke, o kojima smo već pričali zato ne bih previše
se zadržavao. (Miloš pita o primeni dva velika štapa) To su budže, njih su
prebacivali preko ramena. Pored su pletene cediljke za skidanje kajmaka i
sprava za pretakanje mleka. Mehanička bućka koja koristi snagu ruke,
tu je iskorišćen sistem poluga jer kako sami vidite donji deo je teži pa
se sam vraća kada se pritisne. Posude u kojima je držan sir. Kačice i
kace. Posude (široke gore) u koje je razlivalano mleko ne bi li skinuo kajmak. Ovo pleteno ovde je za jagnje unutra je
stavljena so da bi mogli da je ližu. Iznad su različne varijante
stočarskih zvona, a iznad je alat za pretvaranje bikova u volove ili kako
bi se reklo za šprorenje. Posude za muženje mleka. Pošto ste videli u dinarskim
predelima kako izgledaju vedrice u koje se muzi mleko, za Istočnu Srbiju i
za Vlaški kraj su poznate vedrice koje se prave ili od jednog komada drveta ili
od dva komada drveta dok su i dinarskim
predelima one su pravljene od duga – različitih daščica koje su
slagane tako da dobiju na kraju oblik. Ono što je sa bodljama – to je za krave,
za stoku, stavi se teletu da ne može da doji, zato što treba što ranije da se
odvoji od sise.
TREĆI NIVO -
PLAN
1. Ентеријер динарске брвнаре са приказом Божића
2. Остава сељачког домаћинства
3. Ентеријер приморске камене куће
4. Ентеријер куће моравског типа
5. Ентеријер шумадијске собе са приказом славе
6. Ентеријер панонске куће са приказом Ускрса
7. Ентеријер источнобалканске градске куће
8. Макете разних традиционалних зграда
9. Грађански салон
10. Сточарство у динарској зони
11. Земљорадња у динарској зони
12. Гајење дувана
13. Морски риболов
14. Виноградарство
15. Вински подрум
16. Сточарство у централнобалканској зони
17. Транспорт робе
18. Земљорадња у централнобалканској зони
19. Воћарство и пчеларство
20. Печење ракије
21. Речни риболов
22. Покућство
23. Земљорадња у панонској зони
24. Превозна средства
25. Грађанска одећа
26. Грнчарсво на ручном колу
27. Грнчарсво на ножном колу
28. Опанчарска радионица
29. Ђурђевдан
30. Тоалет