Kalemegdanska tvrđava
Ovogodišnji rad alternativnih vodiča obuhvatiće i vođenje kroz izložbu koja će biti postavljena na Kalemegdanu u periodu od 2. do 12. septembra. Radovi firentinskih umetnika koji pripremaju svoje instalacije u skladu sa sadržajem projekta Drugi pogled, služiće kao "orijentiri" (landmarks) u pripremi alternativnih vodiča.
Radovi sadrže "ključne reči" ili koncepte (poput pojmova granice, mnoštva, strpljenja), ili imaju za cilj da izmene postojeće sadržaje na Kalemegdanu i time ih učine drugačije razumljivim i drugačije pristupačnim publici.
otvaranje:
4. septembar u 11h
konferencija za medije: 2. septembar od 11h, plovidba brodom Akademac (od hotela Jugoslavija 100m prema Ušću, ulaz sa splava Akademac)
umetnici:
Michele Dantini, Kinkaleri, Lorenzo Pezzatini, Elisa Biagini, Dejan Atanacković
koncept izložbe:
Dejan Atanacković i Zoran Erić
realizacija:
Centar za međunarodne umetničke studije i Muzej savremene umetnosti
podrška:
Telenor Fondacija, Grad Beograd
saradnja:
Zavod za zaštitu spomenika, Vojni muzej, Gradsko zelenilo
Izložba se realizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu.
Biografije umetnika
Umetnik i pisac, Mikele Dantini (Michele Dantini) realizuje projekte koje karakterišu trans-kulturne prakse i povezanost politike i prirode. Njegovi radovi često su osmišljeni u kontekstu neupotrebljenih, skrajnutih mesta, grupa i naroda bez ‘posebnih obeležja’ (without representation), i nastaju kroz proces posmatranja ‘objektivnog’ istraživača, ali uvek osciliraju između začuđenosti i fascinacije. Prostor se, u njegovom radu, tumači kao izukrštani niz narativnih potencijala i izmeštanja: objekti, arhivi, fragmenti priča, koji zajedno nude uvid u odnose između vlasti i nasilja, brige i nebrige, ideje i sveta. Radovi Mikelea Dantinija su prevedeni na mnoge jezike. Saradnik je više italijanskih i međunarodnih časopisa. Predstavljen je od stane galerije Alessandro De March, u Milanu, a nedavne izložbe uključuju projekte za Tsekh Gallery, Kiev i Centre de la Photographie, Geneve.
Grupa Kinkaleri osnovana je 1995. godine kao grouping of formats and means balancing in the attempt (slobodno prevedeno: balansiranje izraza u pokušaju). Grupa je od početka svog rada posvećena različitim postupcima: pozorišni komad, performans, instalalacija, video, soundtrack, štampane publikacije. Brojni projekti grupe Kinkaleri realizovani su i predstavljani širom Evrope i sveta. Studio K, prostor za rad grupe, nalazi se u Pratu, nekada industrijskom centru Toskane, nedaleko od Firence. Grupu čine Matteo Bambi, Massimo Conti, Marco Mazzoni i Gina Monaco.
www.kinkaleri.it
Rad Lorenca Pecatinija (Lorenzo Pezzatini) definisan je objektom koji ovaj autor naziva “filo” - nit kojom je, u bukvalnom smislu, upleten umetnikov rad i život od 1977. godine. Stalno reprodukovana, akrilna nit ekspanzivnih krajeva poput bodlji, uobličena od primarnih boja koje se uvek nadovezuju jedna na drugu istim redosledom, nastaje dugotrajnim manuelnim radom, često javno, u dijalogu s publikom. Sama nit je van vrednosnog sistema, nije na prodaju, niti se koristi za bilo kakvu razmenu, iako je njeno akumuliranje (bilo same niti ili njenih predstava - fotografije, slike, bilbordi, objekti, performansi) najvažniji deo autorovog predstavljanja u svetu umetnosti. Projekti Lorenca Pecatinija ukjučili su brojne izložbe u galerijskim, muzejskim i javnim prostorima.
www.lorenzopezzatini.com
Eliza Bjadini (Elisa Biagini) živi u Firenci, nakon što je više godina studirala i predavala u Rutgers i Columbia univerzitetu u Njujorku. Objavila je 6 zbirki poezija – neke dvojezične – kao što su “L’Ospite”, (Einaudi, 2004), “Fiato. parole per musica” (2006) i “Nel Bosco” (Einaudi, 2007). Poezija Elize Bjadini prevedena je na engleski, nemački, španski, portugalski, francuski, hrvatski, japanski, slovački, arapski, srpski i ruski. U Firenci predaje kreativno pisanje, književnost i istoriju umetnosti. Njeni prevodi američkih pesnika objavljeni su u stručnim časopisima, antologijama i zbirkama (“Nuovi Poeti Americani” Einaudi, 2006). Pored književnog rada, Eliza je izložila više instalacija u značajnim prostorima savremene vizuelne umetnosti, a realizovala je i brojne saradnje sa drugim umetnicima, muzičarima i koreografima.
www.elisabiagini.it
Dejan Atanacković predstavlja samostalne izložbe, video i audio instalacije, intervencije u javnom prostoru, kao i kustoske projekte, od 1994. godine. Autor je izložbi / ciklusa radova Perfect Future (1999-2001), Golem (2003-2004), Infinity Enclosed (2004), Orphic Fragments (2006), Časovi nemackog (2010)... Predaje multimedije na američkom univerzitetskom programu SACI u Firenci od 2000. godine. Od 2002. realizuje Outside, program studentske i stručne razmene u umetničkom obrazovanju između Firence i Beograda, a od 2009. i projekat Beograd: Drugi pogled, posvećen tumačenju grada kroz perspektivu pripadnika marginalizovanih grupa, obukom, angažmanom i promocijom nove kategorije u turizmu i inkluziji, pod nazivom Alternativni vodič. Živi u Firenci i Beogradu.
www.dejanatanackovic.com
«Muzej će da se rekonstruiše možda još dve godine. 2010. bi trebalo da se završi, ali sada vidiš da je to jedno gradilište. I to gradilište nas vraća na celu priču o Novom Beogradu, o gradilištu jednog drugog istorijskog terenutka. Sada, posle četrdeset godina od kada je Muzej otvoren, u toku je pokušaj da se nešto ponovo dovede u red, da se ponovo uspostavi kao jedan model kulturne institucije koja je nekada postojala i koja je tada bila, mogu slobodno da kažem, svetska institucija. Godine 1965, kada je Muzej otvoren, funkcionisala je i kao spomenik arhitekture visokog modernizma, vrhunski domet naše arhitekture koji je markirao ceo jedan kulturni prostor nekadašnje Jugoslavije.»
«Interesantno je da je toranj Sajmišta, koji je dominirao beogradskom arhitekturom, danas vrlo malen. Ako se silazi sa jednog od mostova, Gazele ili Brankovog mosta, taj negativni prostor, taj ugašeni prostor, bez svetla, deluje kao nešto što je potpuno zapušteno, skrajnuto iz pamćenja i možda je ta činjenica da je pamćenje nešto što bi trebalo na različite načine negovati, ne samo pripovestima za decu, problem s kojim se mi suočavamo kada hodamo ovim teritorijama. Na 21.000 kvadratnih metara pružali su se izložbeni prostori. Sve je to pretvoreno, i to je jedinstven slučaj u istoriji evropskih gradova uopšte, da je sajamski, izložbeni prostor korišćen kao logor.»
«Evo tu se nazire šetalište Lazara Kardenasa. Ko je bio Lazar Kardenas? Jedan latinoamerički revolucionar 60-ih, iz vremena anti-imperijalističkih revolucija. Tito, koji je bio naklonjen otporima protiv velikih sila, podržavao je revolucije koje su se dešavale '60-ih i '70-ih po svetu. Jugoslavija je to mogla da radi jer je bila veća i jača država, gde je živelo 23 miliona stanovnika, pa je mogla i da izgradi jedno ovako naselje skoro u svim gradovima bivše Jugoslavije. U Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Prilepu itd. U svakom bloku na Novom Beogradu, pored sadržaja koji su bili vezani za kupovinu, za obavljanje raznih potrepština, bili su izgrađeni i edukativni, zabavni sadržaji i institucije koje su služile za edukaciju.»
«Globalna mreža i neponovljivo mesto. Samo je jedno mesto i kontakt je licem u lice. Urbano mesto susreće virtuelni prostor. Mi u tom virtuelnom prostoru moramo da promovišemo urbano mesto, da promovišemo Zemun, duh mesta. To je neponovljivo, ti identiteti. Pričao sam ti o sporoj hrani. Nije samo reč o hrani, vec da usporimo malo život, da ga vežemo za neki lokalitet, za lokalnu hranu, lokalni pejzaž, lokalne biljke koje tu rastu, za neke lokalne ljude, istoriju, poeziju, muziku, za nešto š to je specifičnost. I onda je ceo svet bogastvo raznovrsnosti, proizvodnja raznovrsnosti, a ne uniformnost.»
|
BEOGRAD: DRUGI POGLED |
CMUS / OUTSIDE PROJECT
TURISTIČKA ORGANIZACIJA BEOGRADA
|